Савез Председник

Предраг Даниловић,

председник

Предраг Даниловић је рођен 26. фебруара 1970. године у Сарајеву.
У професионалној каријери играо је за Партизан, Виртус Болоњу и НБА клубове Мајами и Далас, а каријеру је завршио 2000. у Виртусу.
Са репрезентацијом наше земље освојио злато на ЕП 1989, 1991, 1995. и 1997, бронзу на ЕП 1999, као и сребро на ОИ 1996. у Атланти.
ФИБА га је прогласила за најбољег играча Европе 1995. године.
Са Партизаном је 1992. био клупски шампион Европе, а освојио је и европски Куп Радивоја Кораћа, национално првенство и два Купа Југославије.
У дресу Виртуса био је европски шампион 1998. године, у Италији је освојио четири национална првенства, један Куп и један Суперкуп.
Годинама је успешно обављао функцију председника Партизана, коју је напустио у августу 2015. године.
На изборној скупштини КСС није имао противкандидата.

kss-borislav-stankovic

Борислав Станковић,

почасни председник

Почасни председник Кошаркашког савеза Србије (КСС) Борислав Станковић рођен је у Бихаћу далеке 1925. године, проглашење прве Југославије дочекује у Новом Саду, а када је рат почео, породица се сели из тог града, одлази накратко у Лединце (Срем), а потом у Београд. Први Борин спортски избор били су тенис и стони тенис. У окупираном Београду он постаје првак Србије у стоном тенису 1943. Исти успех понавља три године касније. Са ослобођењем Бора се опредељује за кошарку. Он је један од људи који присуствују оснивачкој седници СД Црвена звезда 1945. и са њеном кошаркашком секцијом осваја три титуле првака. То је било време зачетака овог спорта у Југославији, баскет се играо на бетонским спољним теренима. После три године у Звезди постаје тренер КК Железничар и уводи га у прву лигу. За репрезентацију Југославије играо је неколико година, био у екипи која је на првенству света у Буенос Ајресу 1953. године освојила шесто место. После Црвене звезде играо је још неколико сезона у КК Партизан, негде до завршетка студија ветерине.

Да је рођени победник и шампион Бора је показао својим дугогодишњим радом у ОКК Београду. Од 1953. до 1966. године он је са својим сарадницима направио буквално нови клуб који је тих година могао да парира надмоћној Олимпији из Љубљане. ОКК Београд (београдски „клонфери“), предвођен херојским стрелцем Радивојем Кораћем Жућком, освајао је три пута првенство државе у периоду када је ондашња репрезентација почела да доноси медаље са светских такмичења. Колико је Станковић био посвећен кошарци говори и чињеница да је од 1956. до 1966. био генерални секретар кошаркашке организације Југославије.

После „клонфера“ водио је италијанску Оранжсоду и постао први тренер странац који је освојио италијански шампионат. Након тога посвећује се раду у светској кошаркашкој органиyацији ФИБА. За време од 26 година, колико је обављао функцију Генералног секретара ФИБА, кошарка је постала истински „глобални феномен“, игра се на свих шест континената и по масовности се приближила фудбалу. Као врсни дипломата, Станковић је заслужан што је кошарка обједињена и што су данас све мање разлике између онога што Американци називају професионалном кошарком и остатком света. Станковић је са комесаром НБА лиге Дејвидом Стерном „отворио путеве сарадње“ још пре двадесетак година када су одигране прве утакмице између НБА лигаша и европских клубова и репрезентација. Оно што је раније изгледало као немогуће, достигнуто је: најбољи амерички кошаркаши играју за репрезентацију САД на светским првенствима и олимпијским играма, „ван-амерички играчи“ су преплавили НБА лигу, правила игре су уједначена. Све ово је умногоме постигнуто захваљујући визији коју је ФИБА имала, односно Станковић као њен први човек.

„Почасни председник Кошаркашког савеза Србије Борислав Станковић је међународну каријеру започео још 1958. године као члан Комисије за европске купове. Ту упознаје Вилијама Џонса, постаје његов помоћник и сарадник и један од утемељивача светске кошаркашке организације. Од 1969. године је „стално запослен“ у ФИБА и ту ће остати до пензионисања 2002. Био је помоћник генералног секретара од 1972. до 1976, а потом генерални секретар пуних двадесет и шест година.

Од 1978. је члан Међународног олимпијског комитета. Одликован је немачким Заслужним крстом, француском Легијом части и Орденом за Југославију првог степена. У Кошаркашку кућу славних уведен је 1991, а од 2002. године је почасни Генерални секретар ФИБА.“