На иницијативу Кошаркашког савеза Србије, као поклон Београду, прослављен је јубилеј – 20 година од освајање златне медаље на Европском првенству 1995. године у Атини. Медаље које се не може поредити ни са једном другом, чија је прослава постала синоним за све успехе наших спортиста. Никад није било више радости, среће и емоција, него тог 2. јула пре две деценије кад је Југославија у грчкој престоници савладала Литванију и вратила се на владарски трон, где је била пре санкција и забране такмичења.
Није било испред Строг двора више од 100.000 људи као те магичне вечери пре 20 година, али шампиони су добили краљевски третман. Баш онакав какав су и заслужили. Више хиљада Београђана синоћ је поздравило људе који су оставили дубок, неизбрисив траг у историји спорта на овим просторима, генерацију која је освајањем злата на Европском првенству 1995. године вратила нашу земљу на велику спортску сцену.
Све је почело када је специјални гост наших кошаркаша Наташа Ковачевић уз пратњу звука бубњара Драгољуба Ђуричића симболично постигла кош. Зграда Старог двора почела је „да мења боје” у ритму мајстора удараљки. После сјаног перформанса Ђуричићевих перкусиониста, ред је дошао на феноменали хор „Вива вокс”.
Са чувеног балкона одјекивала је песма „Срце” легендарног ЕКВ. Сјајне 4Д анимације „парале” су зидове градске Скупштине. Одбрајавање је најавило и излазак људи који ће заувек остати запамћени као родоначелници славља наших портиста у Београду. А пре репризе уследио је прави мулитимедијални шоу у режији Душана Јовановића. Ређали су се снимци Даниловићевог закуцавања преко Сабониса, Ђорђевићевих тројки у финалу против Литваније, суза великана са Балтика, погледи стрепње, загрљај Марчуљониса и Ђорђевића и убеђивање Литваница да не напусте паркет, слике Саша Обрадовића како љуби лопту, али и моменат када је Жарко Паспаљ подигао пехар док му је публика у Атини звиждала…А када је визуелни спактакл утихнуо, микрофона се баш као и пре две деценије латио Дејан Цукић.
Прво су поздрављени они који нису синоћ из оправданих разлога били на јубилеју: Зорана Савић, Влада Дивац, Дејан Бодирогу и Жељко Обрадовића. Остали су били ту. Један по један ка балкону су кренули да корачају тадашњи кондициони тренер репрезетнације Петар Зимоњић, физиотерапеут Родољуб Милић Гиба, тадашњи и садашњи мајстор за скаутинг Милан Минић Словенац, па асистент у Стручном штабу Рајко Тороман. Ред је дошао и на играче. Први је на балкон изашао Зоран Сретеновић је са сузама, одмах затим и Мирослав Мића Берић, па центарски тандем Дејан Котуровић – Жељко Ребрача. У стопу их је пратио и Дејан Томашевић. Специјалну најаву добио је и Саша Обрадовић, а овације су се само појачале када је дошао тренутак да пред народ изађе Предраг Саша Даниловић. Ипак, онај највише аплауза побрао је излазак Алексадра Саше Ђорђевића.
– Ђорђевић Саша, један је Ђорђевић Саша.
И док је Београдом громогласно одјекивало „Узео си трофеј Паспаље” место поред саиграча заузео је и Жарко Паспаљ.
За крај је остављен човек који је био архитетка непоновљивог резултта Душан Дуда Ивковић.
Маса је клицала „Шампиони, шампиони”, док су им се обраћали легендарни селектор и капитен;
Душан Ивковић:
– Увек сте били уз нас. Ваша подршка је увек била и биће много важна за нас
Жарко Паспаљ:
– Ко би рекао да је прошло само 20 година.
Новом спектаклу на тераси Скупштине града, претходила је севечана Академија на којој су евоцирене успомене, на дешавања, пре, за време и после Европског првенства у Атини 1995 године.
Свим окупљенима у Скупштини града први се обратио председник Кошаркашког савеза Србије Драган Ђилас, исказавши захвалност генерацији која је покренула велике успехе, не само у кошарци, већ и у осталим спортовима у нашој земљи.
– Пре 20 година имао сам срећу да гледам ту утакмицу која нам је донела златну медаљу за српско-црногорску кошарку, која је дошла после санкција, специфичног одласка Европско првеснтво. Била је то једна сјајна генерација, која је сјајно вођена, од тада је било пуно медаља, два европска и два светска злата, али је ова била посебна и тако је и запамћена. Људи су се спонтано окупили на улицама и тако им је уприличен тај дочек на балкону Скупштине града Београда. Свима нама то остаје у сећању и сви осећамо захвалност, јер се још једном показало да је кошарка наш најсјајнији спорт. Цела нација је уживала у тријумфу кошаркашица на Европском првенству, а верујем да ће исто тако бити и у септембру, у Немачкој и Француској, и да ће тим који сада води играч који је био један од најзаслужнијих за злато у Атини опет се борити за злато – истакао је Драган Ђилас.