Postala je tradicija da tokom trajanja Triglav osiguranje Kupa Radivoja Koraća čelnici KSS posete Centar za porodični smeštaj i usvojenje u Nišu. Ni ove godine, Predrag Danilović, Dejan Tomašević, zajedno sa Natašom Kovačević, nisu propustili priliku da se druže sa štićenicima ovog centra.

I svaki put svi uživaju u druženju, posebno domaćini. Zato je i Violeta Blagojević, direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje, na kraju izrazila želju da će Niš i dogodine biti domaćin Kupa Koraća, jer to znači da će se ponovo svi družiti.

Predrag Danilović, predsednik KSS, podsetio je na prošlogodišnje druženje. Kaže da mu je ostalo u lepom sećanju.

– Već duži niz godina Niš je domaćin Kupa Koraća, ovo je sportski, pre svega košarkaški grad, što je dobro i vas.

Nataša Kovačević je prvi put bila u ovom centru. Ona je sa mališanima podelila njenu priču. Priču koja je inspirisala i ohrabrila mnoge.

– Možda neki ne znaju, imala sam 19 godina kada sam potpisala svoj prvi ugovor, koji je trebalo da bude ostvarenje snova, da igram Evroligu. Međutim, pre početka sezone doživeli smo saobraćajnu nesreću u kojoj sam izgubila deo noge. Kada se dogode takve stvari, uvek ste nepripremljeni za tako nešto. Ali, uz dozu pozitivne energije, podrške i pomoći KSS, Crvene zvezde, FIBA, ali pre svega porodice i prijatelja, uspela sam da se već posle dve godine vratim košarci. Volim da kažem da su moji ožiljci podsetnici moje borbe i treba da ih cenimo. Život često nije fer, ali moramo da naučimo da se izborimo sa svim. I sport je tu odigrao ulogu, jer to je posebna vrsta vaspitanja.

I zato, njena poruka svima bila je…

– Bavite se sportom, bilo kojim. On će vas učiniti jačim nego što ste bili.

Dejan Tomašević je podsetio da je KSS Natašu odmah učinio svojim ambasadorom i dodao:

– Primeri kako što je Natašin, treba da budu podsticajni za nas. Bitno je da se borimo i damo sve od sebe. U tom slučaju, izaći ćemo kao pobednici.

Deo druženja posvećen pitanjima domaćina, otvorio je jedan dečak. Kaže, kako njima, deci iz hraniteljskih porodica, ovo druženje znači.

– Hvala vam što se nam omogućili da budemo na utakmicama Zvezde i Partizana.

Na pitanje ko su im bili idoli, prva je odgovorila Nataša.

– Ja sam iz sportske porodice, moja mama je bivša košarašica Crvene zvezde, otac je bio rukometaš. Ali, Peđa Stojaković je bio moj idol. Kada su osvojili zlatnu medalju, zaljubila sam se u njega i on je kriv što sam počela da treniram košarku.

Tomašević je dodao:

– Meni je uzor bio Dino Rađa, zbog njega sam izabrao broj 14. Sećam se da sam na spisku reprezentacije uvek stavljao svoje ime umesto njegovog – rekao je uz osmeh.

Danilović se nadovezao.

– Ja samo ovde najmstariji i meni se najviše dopadalo kako je igrao Boban Petrović. To je bilo krajem osamdesetih, igrao je u Partizanu i najviše mi se sviđao.

Zajednički zaključak je da svi treba da se bave sportom.

– Bitno je da ste u društvu, da stičete navike da pomažete jedni drugima… Pa se posle odlučite šta vam se najviše sviđa. Bitno je da trčite – rekao je Danilović, na šta je jedan od dečaka priznao:

– Više mi se sviđa fudbal, jer se više šutira nogom, nego rukom…

Ti si golman – upitao ga je Danilović, pa kada je dobio potvrdan odgovor, zapitao je:

– Zašto nisi neki napadač? Jer se ovako manje umoriš?

Dečak je uz osmeh priznao.

– Pa da…

Razmenom poklona završeno je lepo druženje, koje će mališanima ostati u lepom sećanju.