Историјат / Историја женске кошарке
Женска сениорска репрезентација Југославије премијерну утакмицу одиграла је 21. септембра 1946. године у Букурешту на првом шампионату Балкана. Деби је био више него успешан, побеђена је домаћа селекција са 23:6. Прву победу у историји наше женске кошарке извојевале су Младеновић, Фул, Аксентијевић, Петровић, Радовановић и Дакић, кошаркашице Црвене звезде, Мадера из Задра и играчице Кварнера Солдо и Пунтер. Селектор је био легендарни Бора Јовановић, професор ДИФ, истакнути кошаркашки радник и судија, а од 1948. први председник Кошаркашког савеза Србије.
 
На домаћој сцени доминирале су кошаркашице Црвене звезде са недостижних 15 узастопних титула шампиона (1946-1960). Црвено-беле грације чиниле су и гро репрезентације Југославије. Прво појављивање „плавих“ дама на првенствима Европе било је 1954, када је наш главни град био домаћин најбољим кошаркашицама Старог континета. Освојено је респектабилно пето место, а остварене су две победе које ће се памтити за сва времена. Савладане су Немачка (69:14) и Француска (55:50). На чувеном Ташу, плаве грације Цицу Калушевић, Бранку Прелевић, Александру Гец, Бранку Ципруш, Љубицу Оташевић и остале предводио је селектор Страхиња Браца Алагић.

1954. година – Отварање Европског првенства у Београду

1954. година, ЕП Београд – Радост после победе
Следећих скоро четири деценије репрезентација Југославије била је редован учесник шампионата Европе. У конкуренцији неприкосновеног Совјетског Савеза, за чију селекцију је било резервисано златно одличје, наша репрезентација је била све озбиљнији кандадат за преостале две позиције на победничком постољу. Прва медаља стигла је 1968. у италијанској Месини. Поново је на клупи био Страхиња Алагић , а на терену је неприкосновени лидер и стрелац била Марија Вегер , док су огроман допринос овом историјском успеху пружиле Олга Ђоковић, Јелица Каленић, Милица Радовановић, Станка Стошић и Споменка Милојевић.

1956. година – Европско првенство у Чехословачкој

1956. година, СП у Перуу – Репрезентација испред председничке палате
Само две године касније, на шампионату Европе у Ротердаму, Југославија је поново освојила медаљу. Овога пута, под вођством Ладислава Демшара, стигло се до бронзаног одличја. Екипа је била у готово непромењеном саставу, али треба издвојити деби Снежане Зорић.
На следећу медаљу чекало се до шампионата Европе 1978. године у Познању. Југославије је поново била вицешампион Европе. Селектор је био Борислав Ћорковић, а првенство у Пољској било је последње на коме је учествовала легендарна Марија Вегер. Њену лидерску улогу преузимале су Софија Пекић, Вукица Митић и плејада млађих кошаркашица.

1968. година – Европско првенство у Италији

1968. година, ЕП у Италији – Петорка за медаљу
Долазак Милана Циге Васојевића на кормило репрезентације 1980. године био готово револуционаран потез. Уследили су највећи успеси женске кошаркаше репрезентације. На његовом дебију на ЕП у Бањалуци освојена је бронзана медаља, а само који месец касније исти успех постигнут је на Олимпијским играма у Москви.
Васојевић је извршио смену генерација, пружио је прилику талентованим играчицама у које је безрезервно веровао – Анђелији Арбутини, Данири Накић, Разији Мујановић, Јелици Комненовић, Оливери Кривокапић, Бојани Милошевић, Слађани Голић… На Универзијади у Загребу 1987. године Југославија је освојила златну медаљу, једину у жанској сениорској конкуренцији. Исте године, на шампионату Европе у Кадизу, освојена је сребрна медаља, а у финалном мечу против СССР, вечити фаворит је био дуго на мукама – 73:83.

1978. година – Европско првенство у Пољској

1980. година – Европско првенство у Бања Луци, Југославија
Олимпијске игре у Сеулу 1988. године биле су круна једне сјајне генерације. У незаборавном сећању остаће кош Анђелије Арбутине секунд пре краја полуфиналног меча против Аустралије (57:56) и пласман у велико финале. У борби за олимпијско злато, изабранице Милана Васојевића пружиле су фантастичан отпор моћној селекцији САД (70:77).
Са успесима је настављено и после одласка трофејног стручњака Милана Циге Васојевића. Његов наследник Михајло Вуковић делимично је променио састав који је на Светском првенству 1990. године стигао до наслова вицешампиона. Само годину дана касније, уследио је нови бљесак. На ЕП у Израелу под вођством селектора Миодрага Весковића освојена је сребрна медаља. У групној фази такмичења побеђен је Совјетски Савез (75:74), али је „Зборнаја“ успела да се реваншира у финалном мечу (97:84) и сруши снове о златној медаљи, којој је наша селекција, по приказаној игри, била никад ближа. Испоставило се био је то последњи велики успех и медаља наше женске кошарке. Уследио је расапад СФРЈ, рат и санкције УН, које су погубно деловале на резултате и даљи развој женске кошарке.

1988. година – Олимпијске игре у Сеулу

1990. година – Светско првенство у Малезији
У 21. веку једини резултат вредан пажње било је пето место на шампионату Европе 2001. у Француској. Уследили су све слабији резултати на континенталним шампионатима (од 2003. до 2009), девета и 13. места, а на ЕП у Пољској 2011. Србија није учествовала због неуспеха у квалификацијама.

2001. година – Европско првенство у Француској

2002. година – Светско првенство у Кини
Најава бољих дана, светлије будућности и повратка на стазе успеха женске кошарке стигла је избором Драгана Ђиласа на чело Кошаркашког савеза Србије. Даме под обручима добиле су поново третман и пажњу какву заслужују својим ентузијазмом и енергијом. Брзо су оживели регионални центри, све већи број девојчица вредно тренира у нади да ће једног дана постати кошаркашица, играти у националном тиму. Прослављена репрезентативка Ана Јоковић на функцији потредседника КСС и новоизабрана селекторка Марина Маљковић, биле су гарант да ће Србија поново играти важну улогу у европској кошарци и бити конкурентна у борби за медаље на великим такмичењима.
Феноменални резултати дошли су већ на Европском првенству 2015. године, на коме је Србија освојила прву златну европску медаљу у историји наше женске кошарке. Сјајно вођене од стране селектора Марине Маљковић, наше девојке су одлично одиграле већи део шампионата. У полуфиналу је пред екипом Марине Маљковић, после неизвесне завршнице, пала Белорусија (74:72). У историјском финалу у Будимпешти, Српкиње су после велике борбе савладале Француску (76:68) и стигле до златне медаље и највећег успеха у историји наше женске игре под обручима. Ана Дабовић је проглашена за најбољу играчицу Европског првенства, док је место у најбољој петорци шампионата, уз Ану, нашла и Соња Петровић.
Само годину дана касније, лета 2016. године, наше даме су поново писале историју. Први пут после Сеула 1988, наш женски национални тим освојио је олимпијску медаљу, прву под именом Србије. Наиме, на Олимпијским играма у Рију, екипа Марине Маљковић освојила је злата вредну бронзу…
Српкиње су, после три пораза на старту такмичења у групи Б, у правом тренутку подигле подигле форму и заиграле одлично у финишу такмичења по групама, као и у елиминационим мечевима. У четвртфиналу су пред нашим тимом пале одличне Аустралијанке (73:71), у полуфиналу је Шпанија била боља од Србије (68:54), да би у мечу за треће место и бронзану медаљу наш тим после феноменалне партије савладао Француску (70:63) и освојио прво олимпијско одличје за Србију.

Гордана Богојевић – 2005. ЕП у Турској
Ана Јоковић – 2005. ЕП у Турској
Милица Дабовић – 2009. ЕП у Летонији
2015-godina-evropsko-prvenstvo-u-budimpesti2015. – ЕП у Будимпешти
Rio de Zaneiro. 20.08.2016. Kosarkasice, dodela nagrada, bronzana medalja, postolje, grupna, tim ekipa, kosarka zene srbija francuska, RAS foto aleksandar dimitrijevic2016. – ОИ у Рију
ana-dabovic-oi-u-riju-2016Ана Дабовић – ОИ у Рију 2016
ana-dabovic-2015-ep-u-budimpestiАна Дабовић 2015. – ЕП у Будимпешти
jelena-milovanovic-2015-ep-u-budimpestiЈелена Миловановић 2015. – ЕП у Будимпешти
jelena-milovanovic-oi-u-riju-2016Јелена Миловановић – ОИ у Рију 2016
milica-dabovic-oi-u-riju-2016Милица Дабовић – ОИ у Рију 2016
pobednicki-ples-na-ep-u-budimpesti-2015Победнички плес 2015. – ЕП у Будимпешти
slavlje-na-olimpijskim-igrama-u-riju-2016Славље – ОИ у Рију 2016
slavlje-sampionki-na-ep-u-budimpesti-2015Славље – 2015. ЕП у Будимпешти
sonja-petrovic-2015-ep-u-budimpestiСоња Петровић – 2015. ЕП у Будимпешти
sonja-petrovic-oi-u-riju-2016Соња Петровић – ОИ у Рију 2016

Најзначајнији успеси женске кошарке

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ

Москва 1980: БРОНЗАНА МЕДАЉА – Вера Ђурашковић, Мерсада Бећирспахић Јелица Комненовић, Мира Бједов, Вукица Митић, Сања Ожеговић, Софија Пекић, Јасмина Перазић, Марија Тонковић, Зорица Ђурковић, Весна Деспотовић, Биљана Мајсторовић. СЕЛЕКТОР: Милан Васојевић.

Сеул 1988: СРЕБРНА МЕДАЉА – Стојна Вангеловска, Мара Лакић, Жана Лелас, Елеонара Вилд, Корнелија Квесић, Данира Накић, Слађана Голић, Полона Дорник, Разија Мујановић, Весна Бајкуша, Анђелија Арбутина, Бојана Милошевић. СЕЛЕКТОР: Милан Васојевић

Рио 2016 – БРОНЗАНА МЕДАЉА: Тамара Радочај, Соња Петровић, Саша Чађо, Сара Крњић, Невена Јовановић, Јелена Миловановић, Дајана Бутулија, Александра Црвендакић, Драгана Станковић, Милица Дабовић, Ана Дабовић, Данијел Пејџ. СЕЛЕКТОР: Марина Маљковић.

СВЕТСКА ПРВЕНСТВА

Малезија 1990: СРЕБРНА МЕДАЉА – Анђелија Арбутина, Бојана Милошевић, Данијела Илић, Данира Накић, Елеонара Вилд, Корнелија Квесић, Мара Лакић, Нина Бједов, Разија Мујановић, Слађана Голић, Тима Џебо, Весна Бајкуша. СЕЛЕКТОР: Михајло Вуковић

ЕВРОПСКА ПРВЕНСТВА

Месина 1968: СРЕБРНА МЕДАЉА – Славојка Таушан,Јелица Каленић, Мета Штока, Нада Милетић, Јасна Селимовић, Ружица Меглај, Милица Радовановић, Споменка Милојевић, Марија Вегер, Станка Стошић, Марјана Бремец, Олга Ђоковић. СЕЛЕКТОР: Срахиња Алагић

Ротердам 1970: БРОНЗАНА МЕДАЉА – Славојка Таушан, Марија Вегер, Анкица Башић, Ирена Гал, Ана Тот, Ружица Меглај, Олга Ђоковић, Бранка Јовановић, Снежана Зорић, Станка Стошић, Мирјана Максимовоић, Неда Малетић: СЕЛЕКТОР: Ладислав Демшар

Познањ 1978: СРЕБРНА МЕДАЉА – Маја Кутлеша, Марија Демшар Вегер, Марјана Бушљета, Мира Бједов, Вукица Митић, Даница Губеринић, Софија Пекић, Бранка Јовановић, Зорица Ђурковић, Дринка Миловић, Биљана Мајсторовић, Љиљана Станојевић: СЕЛЕКТОР: Борислав Ћорковић.

Бањалука 1980: БРОНЗАНА МЕДАЉА – Сања Ожеговић, Мерсада Бећирспахић, Јелица Комненовић, Наталија Бацановић, Вукица Митић, Јасна Пепуник, Софија Пекић, Марија Тонковић, Зорица Ђурковић, Весна Деспотовић, Биљана Мајсторовић, Полона Дорник. СЕЛЕКТОР: Милан Васојевић.

Кадиз 1987: СРЕБРНА МЕДАЉА – Стојна Вангеловска, Загорка Почековић, Јелица Комненовић, Оливера Кривокапић, Корнелија Квесић, Данира Накић, Слађана Голић, Полона Дорник, Разија Мујановић, Јасмима Перазић, Анђелија Арбутина, Бојана Милошевић. СЕЛЕКТОР: Милан Васојевић

Тел Авив 1991: СРЕБРНА МЕДАЉА – Данијела Илић, Мара Лакић, Елеонора Вилд, Весна Бајкуша, Нина Бједов, Данира Накић, Слађана Голић, Жана Лелас, Разија Мујановић, Силвана Мирвић, Анђелија Арбутина, Бојана Милошевић: СЕЛЕКТОР: Миодраг Весковић

Будимпешта 2015 – ЗЛАТНА МЕДАЉА: Тамара Радочај, Соња Петровић, Саша Чађо, Сара Крњић, Невена Јовановић, Јелена Миловановић, Дајана Бутулија, Тијана Ајдуковић, Кристина Топузовић, Милица Дабовић, Ана Дабовић, Данијел Пејџ. СЕЛЕКТОР: Марина Маљковић.

УНИВЕРЗИЈАДЕ

Едмонтон 1983: БРОНЗАНА МЕДАЉА – Славица Шука, Снежана Божиновић, Јелица Комненовић, Оливера Чангалоивћ, Оливера Кривокапић, Стојна Вангеловска, Слађана Голић, Полона Дорник, Биљана Мајсторовић, Јасмина Перазић, Цветана Деклева, Марија Узелац. СЕЛЕКТОР: Милан Васојевић

Кобе 1985: БРОНЗАНА МЕДАЉА – Славица Шука, Снежана Божиновић, Биљана Ђого, Оливера Кривокапић, Наида Хот, Корнелија Квесић, Јасмина Калић, Разија Мујановић, Биљана Мајсторовић, Славица Пецикоза, Тимра Имшировић, Бојана Милошевић. СЕЛЕКТОР: Александар Станимировић.

Загреб 1987: ЗЛАТНА МЕДАЉА – Стојна Вангеловска, Андреа Николић, Јелица Комненовић, Оливера Кривокапић, Данира Накић, Анђелија Арбутина, Слађана Голић, Полона Дорник, Разија Мујановић, Загорка Почековић, Бојана Милошевић, Јасмина Перазић. СЕЛЕКТОР: Милан Васојевић

Измир 2005: СРЕБРНА МЕДАЉА – Марија Ерић, Неда Ђурић, Наташа Максимовић, Данијела Ризвић, Рада Видовић, Аница Тешић, Инес Кресовић, Марина Пушкар, Мина Максимовић, Наташа Поповић, Јелена Велиновић, Сузана Миловановић. СЕЛЕКТОР: Драгомир Буквић