Историјат / Историја кошарке

Хватајући или бацајући лопту човек се преображава, бива другачији, лакши и лепши, превазилази себе, приближава се бестежинском стању и висинском лету, тријумфу свога тела и у исто време победи над њим.

– Иво Андрић
kss-istorija

Од Вајланда до ослобођења

За кошаркашке почетке у Србији, узима се долазак Wиллиама А. Wиеланда у Београд, изасланика америчког Црвеног крста, октобра 1923. године. Тада је поред других америчких игара, демонстрирана и кошарка, а полазници курса били су гимназијалци, наставници фискултуре и соколски предњаци.Уз активну логистичку подршку Соколске организације, тада најмасовније спортске институције у земљи, Вајланд је у току двомесечног боравка одржао курсеве и за собом оставио опрему за кошарку, кошеве и лопте. Конструкције из Београда, по завршетку курса гимназијалци су пренели у ИИ мушку гимназју, која се налазила на месту данашње зграде Политике и наставили да играју кошарку.

Захваљујући отварању Соколске организације према екипним спортовима, као и жељи саме државе да се спорт протежира кроз школе, кошарка, почетком тридесетих година прошлог века, добија нови замах. Носилац готово свих кошаркашких активности у овом периоду је СОКО Краљевине Југославије, а његови чланови неуморно раде на усавршавању правила, побољшању услова за игру и тренинг. Нови спорт, до тада називан баскет бал, кошићева или кошикова добија своје домаће име – Кошарка.

Круну кошаркашких такмичења до почетка ИИ светског рата свакако представља Свесоколски слет у Борову 1940. године на коме је учествовало 170 играча и играчица подељених у четири старосне категорије. Женска екипа београдског Соколског друштва Матица осваја титулу првака државе, по мало чудним резултатом 2:0, услед лоших временских услова. Једини кош на утакмици постигла је Ружица Радовановић.

У периоду до ИИ светског рата, за развој и унапређење кошарке у Београду највише је заслужан Зденко Павић, са својом супругом Вером, Прочелник за такмичарске игре при начелству Савеза Сокола који је протежирао кошарку и кроз СОКО и кроз школски спорт. У оквиру београдског Сокола X формирао је кошаркашку екипу, а био је и главни организатор средњошколских кошаркашких турнира у Београду крајем тридесетих година прошлог века. Преводио је кошаркашка правила и радио на изградњи кошаркашких терена и кошева.

Први кошаркашки клубови формирали су се у оквиру фудбалских клубова као секције непосредно пред почетак ИИ светског рата. Масовно формирање клубова дешава се непосредно после окупације Краљевине Југославије, на пролеће 1941. године. Пре свих то су Матица, Омладинац, Саск, Избеглице, СК 1913, нешто касније и други: Баск, БСК, Митић, Обилић, БТК, БОБ. Играчи су бивши соколци и свршени средњошколци (М. Стефановић, Н. Поповић, И. Димић, Соколовић, С. Шапер, Б. Аксентијевић…), као и група избеглица, врхунских кошаркаша које је ратни вихор донео у Београд (Неферовић, Тешин, Путник, Ронац, Мађерух…). Кошарка се за време окупације играла на Ташмајдану и Калемегдану, као и на теренима СК 1913 на Топчидерском брду (сада стадион ФК Ц.Звезде). У септембру 1941. организује се првенство Београда, а на пролеће 1942. године оснива се и Српски савез кошарке и одбојке. За непуних годину дана савез има у чланству 23 клуба а утакмице кошарке и одбојке укупно је у овом периоду гледало 15.000 људи. Председник Савеза био је полазник Вајландовог курса из 1923. године, Светислав Бата Вуловић.

У Београду кошарка се играла све време окупације, кошаркашке утакмице играју се по први пут у Шапцу и Крагујевцу. Пажњу привлачи велика гледаност, на утакмицама је било од 1.000 до 1.500 људи, а кошарка се играла свих ратних година, па и у августу 1944. непосредно пред ослобођење. Проглашавани су прваци Србије, а кошарка је дефинитивно освајала својом атрактивношћу, брзином и лепотом, и оне који су је играли и оне који су је гледали.

kss-istorija-2

1924 – Полазници курса у Београду

kss-istorija-3

1940 – Екипа Матице на Слету у Борову

Претходна страна
1 2 3 4 5 6 7