Историјат / Историја кошарке

Европска ноћна мора 1995. – 2002.

Нажалост, Олимпијске игре у Барселони 1992. године, нису донеле очекивани сусрет века. Због санкција према нашој земљи, генерација са правом названа Европска ноћна мора, морала је да прескочи Европско првенство у Немачкој и Светско првенство у Торонту 1994. године које је требало да се игра у Београду. Кошаркаши Партизана у првој години санкција, када су као домачини играли у Фуенлабради, у Истанбулу на фајнал фору постају шампиони Европе.

Европско првенство у Атини 1995. године означава, нови почетак, нове репрезентације и нове земље.

Дивац, Савић, Даниловић, Паспаљ, Сретеновић и Ђорђевић, подмлађени са Бодирогом, Томашевићем, Берићем, Ребрачом, Котуровићем и Сашом Обрадовићем, под вођством Душана Ивковића и тренера Жељка Обрадовића освајају златну медаљу. Александар Ђорђевић у финалу против Литваније игра једну од најбољих утакмица у својој каријери у којој је постиже 41 кош. Њему уз раме је и маестрални Даниловић који у финалу постиже 23 поена, а у сећању свих, остаје закуцавање у финалу преко НБА звезде Арвидаса Сабониса, које је одсликавало сву нашу снагу, знање и мотив на овом такмићењу.

Олимпијске игре у Атланти где смо освојили сребрну медаљу потврђују квалитет овог тима.

Са Жељком Обрадовићем као селектором, на Европском првенству у Барселони 1997. године поново освајамо злато…

Саша Ђорђевић постиже победоносни погодак против Хрватске готово индентичан оном који је пет година раније постигао у Истанбулу за Партизан. У финалу, нашег великог ривала Италију остављамо са 49 постигнутих поена на другом месту.

Атина 1998. године поново нам доноси радост. У финалу противник је екипа Русије. Сјајни Жељко Ребрача води нас до четвртог светског злата. Најбољу партију пружио је у финалу када је постигао 16 поена и доминирао под оба обруча.

После бронзане медаље у Француској и пеха на Олимпијади у Сиднеју, Светислав Пешић долази на кормило нашег тима.

У Турској на Европском првенству, предвођени НБА звездом Предрагом Стојаковићем и Дејаном Бодирогом, са Гуровићем, Шћепановићем, Дробњаком и Тарлаћем стижемо до ОСМЕ ТИТУЛЕ првака Европе!

Индијанаполис 2002. године, поред освојене титуле Светског првака, пете златне медаље у историји, остаће упамћен по томе да смо се у дворанама у којима смо играли осећали, захваљујући нашим навијачима, којих је увек било у великом броју, као да играмо на домаћем терену.

У четвртфиналу побеђена је екипа Сједињених Америчких Држава. НБА Звезде положиле су оружје, пред расположеним Гуровићем, Јарићем, Стојаковићем, Дивцем, Бодирогом… После великог минуса крајем трећег периода смогли смо снаге да на плећа оборимо највећег фаворита првенства.

У финалу, против Аргентине одиграли смо једну од најузбудљивијих утакмица у историји светских првенстава. После продужетка Дејан Бодирога подигао је победнићки пехар,а медаље смо примили из руке Борислава Станковића, генералног секретара ФИБА, легенде светске и наше кошарке.

1995 – златна медаља на ЕП у Атини

1995 – препознатљиво радовање златних кошаркаша

2002 – златна медаља

2002 – пето светско злато у Индијанаполису

1 2 3 4 5 6 7