Ženska košarkaška reprezentacija Srbije plasirala se u četvrtfinale Evropskog prvenstva kao prvoplasirani tim grupe D, posle pobeda protiv Belorusije, Rusije i Belgije u Zrenjaninu. Izabranice selektora Marine Maljković 4. jula će igrati protiv boljeg iz duela Švedske i Letonije za plasman u finale i vizu za kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre 2020. u Tokiju.

Naš nacionalni tim se u nedelju uveče vratio u Beograd, a igračice su bile na raspolaganji predstavnicima medija u ponedeljak pre podne.

Jedna od najzaslužniji za stopostotan učinak u grupi D Ana Dabović ističe da Srbija u beogradskoj „Štark areni“ mora da igra bolje nego u Zrenjaninu ako želi da se upusti u borbu za medalju.

– Kako smo sinoć došle u hotel na televiziji sam gledala utakmicu sa Belgijom. Nas sedam je bilo u jednoj sobi, jer sam poslala poruku i rekla da ne dolazi ko ima slabo srce, a onda smo shvatile da smo pola detalja zaboravile. Mislim, znam da je rešila Necina ukraena lopta, to se ne zaboravlja. Sada imamo tri dana da se odmorimo i spremimo. Borimo se i verujem da je svaka od nas dala maksimum, ali nismo još na nivou na kome bismo mogle i trebalo da budemo. Dobro je što pobeđujemo i što smo u četvrtfinalu, ali od sada to više neće proći…

O potencijalnom rivalu Švedskoj ili Letoniji…

– Nisam gledala ni jednu ni drugu ekipu… Ja sam malo čudan tip, jer uvek mislim o nama i tome kako da igramo i kako da pomognem svima da pobedimo. Glerala sam samo Crnu Goru, jer mi tamo igraju najbolje drugarice. Danas ćemo da gledamo meć Švedska-Letonija, pa ćemo da vidimo…

Ciljevi naših devojaka apsolutno su jasni.

– Cilj su Olimpijske igre! Sada smo blizu, treba nam jedna pobeda… Naravno i medalja uvek, ali sada smo za promenu izabrale „lakši“ put, što nam ranije nije polazilo za rukom, ali mi smo uvek pobeđivali ono što moramo. Mnogo toga nam donosi četvrtfinale i verujem da će nam uz publiku biti mnogo lakše. Nadam se da će ljudi doći da nas bodre, jer je jasno da igramo bolje kada su tribine pune i kada dobijamo energiju sa tribina. Igramo u „Štark areni“, tamo sam samo gledala utakmice i sada sam presrećna i preponosna što ću igrati u toj dvorani. Na nama je da igramo najbolje što možemo, verujem da će ljudi to prepoznati. Oni nam daju energiju i ako se borimo za medalju, verujem da će doći. Igrale smo svojevremeno kvalifikacije protiv Nemačke u „Pioniru“ i bilo je puno, sada se nadam da će tako biti i u „Štak areni“ – poručuje Ana Dabović.